Pre nekoliko nedelja me Milan zamolio da mu pomognem da smisli još jednu rečenicu za sastav sa temom jeseni. Kad mi je pročitao šta je do sada napisao, ja sam ga pitao da li je to odnekud prepisao 🙂 Bilo mi nekako previše „ozbiljno“ za njega
Petar me stvarno nekada zapanji, ostavi bez reči. Učini najponosnijim tatom na svetu! Malopre, iz zezancije pitam Nikolu, Milana i Petra koliko ima minuta u 2 dana. Nini uze papir, Milan kalkulator 😁 Petar se zamisli. I misli, i misli.
Istini na volju, hteo sam da naslov bude „ljubi te mama“, a ne „baba“, ali pošto mama nije baš za tu ideju da nam dete bude jutjuber, onda je pao izbor na babu :).
Ne mogu da smislim ni jedan razlog zašto bi nekome Rajkova pećina bila usput 😀. Ja već godinama pokušavam da namestim da mi bude usput, i tek sam prošle nedelje uspeo.
Milan je imao zadatak da napiše sastav na temu autobiografije. Prenosim ga u celosti, jer mi je baš na mestu 🙂
Kako se deci sviđaju stakiši i slaniši iz perioda kada je tata bio kao oni?
I kako će da podnesu 5000 kalorija; da li će tata napokon da ih nakljuka slatkišima toliko da deca odustanu i kažu da ne mogu više? Da li je takav scenario ikako moguć?
Vanredno stanje je napokon prošlo, a za vreme trajanja istog snalazili smo se kako je ko znao. Sticajem okolnosti, razvile su se i mnoge nove veštine.
Celih 14 dana bez tableta, telefona, PS-a, čak i bez daljinskog za TV. Ali za ovu priču nije bitno šta su uradili, nego šta sada rade.
Ovo nije za stotine nesrećne dece. Oni ne mogu ništa da urade. Ovo je za Tebe koji možeš! I ne znam ko si. I ne želim da znam ko si.
Nekako je ove godine proleće zakasnilo. Čini mi se da još uvek kasni, da se zadržalo negde, ili da je skrenulo levo kod Albukerkija.
S obzirom da nam je grad odavno već okićen, bilo je vreme da i mi osetimo novogodišnju čaroliju.
Kiflice sa viršlama, ili kako ih ostatak sveta zove „prasići u ćebetu“ (mojim klincima inače smešniji naziv), su jelo koje većina dece voli da jede. A još ako ih sami spreme, onda će biti i najslađe na svetu.
TATIN SVET 