Proleće u mom sokaku

Nekako je ove godine proleće zakasnilo. Čini mi se da još uvek kasni, da se zadržalo negde, ili da je skrenulo levo kod Albukerkija. U svakom slučaju, dok ne budem siguran da je bar kod Monoštora, tražim ga na svakom koraku. U cvetovima divljih jagoda koje su se pripitomile u našem dvorištu. U ovoj somborskoj pčelici koja se uvek nesebično nađe svakom tom cvetu.

Na još uvek nepripitomljenoj livadi pored kanala na kojoj ipak više nema one utabane staze napravljene za moju Poniku. Sećam se jednog sastava iz srpskohrvatskog jezika u kojem je Sanja tu livadu i taj kanal vrlo romantizirano opisala kao „planinski potok pun crvenih pastrmki“. Ne da ju je Radovićka tada spustila na zemlju, nego bih rekao da ju je zakopala dva metra ispod; potok kažeš? Misliš smrdljivi kanal zbog kojeg leti ne smeš da otvoriš prozor? Eh, nastavnice, bio sam danas pored tog potoka, uopšte mi nije smrdeo. I nije razlog taj što je komšija kosio travu, pa ga je taj miris „maskirao“. Znam ja da su te pastrmke oduvek bile punoglavci i daždevnjaci. Ali sam siguran da Vi ne znate da smo Davor i ja upravo na toj livadi, pored tog kanalića jednom ulovili i zeca! Pravog, živog zeca. Rukama! I nismo ga pojeli. Davor ga je odneo u svoj rit i pustio da se druži sa ostalim životinjkama koje smo redovno posle škole jurili. Davor je nastavio u životu da juri životinje i sada živi sličan život sa svojom decom. Vidim na Fejsbuku da mu se deca smeju istim osmehom kao i mi u njihovim godinama. A ja sam prešao na kompjutere i sada pišem o zecovima 🙂 I ne prepoznaju me komšijske zveri; jedan avlijaner irmske pasmine je uporno lajao na mene, istovremeno mašući svojim repom. Zbunio se; ne zna ko sam, a opet mu nekako baš tu pripadam.

Danas sam ubrao bođoš. Još uvek ga ima dovoljno u Somboru. Dao sam Milanu nekoliko zelenih kuglica. Pitao me šta je to. Nije znao da je to municija za pljucu. A ja mu nisam objasnio; nisam bio siguran da li je sa svojih osam godina još uvek mlad da zna šta je to pljuca. I čemu služi. Sada mislim da sam pogrešio. Ispraviću sutra! Ma da ide sve u peršun; napraviću mu i gumpušku pa nek puca do mile volje. Video sam da deda ima nekoliko klipova kukuruza koji vise pored kivija.

Ko ne zna da je to kivi na terasi, tamo gde je ranije bila loza, pitao bi se na kom kontinentu se nalazi. Ili bi se bar zbunio videvši ogromno žbunje smokve, pogledom tražeći more koje je odavno našlo neku drugu rupu da ispuni.

Htedoh da naučim Milana u bašti nešto. Pored grožđa kojeg je prepoznao, sada zna i luk. Nekako stigoh do peršuna i šargarepe, ali poklekoh kod krompira ili čega već. Bar sam bio siguran za maline.

Pokušaću sutra da ga opet zainteresujem za livadu i potok. Za kornjače i daždevnjake. Već znam da mu se sviđaju žabe i gušteri. Da nastavnice, potok sam rekao! Pa pola onih Vaših knjiga su romantizirane, a druga polovina izmišljene. Možemo i mi da izmislimo jedan potok u našem sokaku. Oduvek sam bio neshvaćen kod nastavnica i profesorica srpskog i sličnih jezika, ccc.

Znam da sutra neće osvanuti proleće, reče mi ovaj moj telefon na kojem sada kucam reči u sitne sate. Ali se ipak nadam da je negde pomešao koju nulu i jedinicu, i da je to sve, kako kaže moj Petar, neki bug. Laku noć i lepo prolećno jutro želim!

Rečnik pojmova

Monoštor – mesto, ne selo, u blizini Sombora gde oluja prvo dođe, pa onda i prvo prođe; tamo se ide na kampovanje u sedmom razredu gde te ujutro budi vojnik iz Zagreba uz Bajaginu pesmu „Dobro jutro, đezeri

Ponika – slično kao i minika, samo veća

Minika – mali bicikli

Srpskohrvatski jezik – nekadašnji predmet koji se izučavao u Srbiji u osnovnim i srednjim školama

Radovićka – nastavnica onog gore predmeta

Zecovi – isto kao zec, samo zvuči lepše, jer ti u tom trenutku treba nešto lepše

Avlijaner – lokalna pasmina

Irma – onaj avlijaner od gore, najčešće jazavičar

Rit – teško za opisati, ali recimo kao neka močvara koja ti se sviđa

Bođoš – municija za pljucu; raste na drvetu koje isušuje močvare

Pljuca – opasno oružje izrađeno od neke tatine tanje cevi koja se „slučajno“ izgubila; koristi bođoš kao municiju koja se pljucne kroz tu cev

Gumpuška– takođe opasno oružje izrađeno u kućnoj radinosti od gumica za tegle; koristi uglavnom kukuruz kao municiju

Ići u peršun – psovka popularna u mom sokaku; ono kad želiš da opsuješ, a da to ne zvuči tako

Kivi – voće koje uspeva iz ljubavi muške i ženske voćke; inače uspešno pripitomljeno u mom sokaku

Profesorica – isto kao i profesorka, samo u Somboru

0 i 1 – kad se poređaju kako treba, onda je to bajt; kad se poređaju loše, onda je to bug

Bug – ono kad igrica ne radi kako ti hoćeš

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s