Petar me stvarno nekada zapanji, ostavi bez reči. Učini najponosnijim tatom na svetu! Malopre, iz zezancije pitam Nikolu, Milana i Petra koliko ima minuta u 2 dana. Nini uze papir, Milan kalkulator 😁 Petar se zamisli. I misli, i misli. I ja mu kažem da je to mnogo teško za dečaka od 7 godina. Ali on je tvrdoglav. I onda, posle par minuta mi da tačan odgovor! Tačan odgovor! Oduševio me. Ne samo da zna koliko ima minuta u satu i koliko ima sati u danu, nego ume da sve to i pomnoži.

Ali kad krene da mi objašnjava kako je izračunao, ja ne shvatam taj njegov način.
I ne moram da ga shvatim. A nije ni poenta ovog teksta u tome što je on tačno izračunao.

Poenta što će za nekoliko godina u školi da nauči da računa po „mom“ načinu, i zaboraviće svoj način. A možda bi trebalo da mi naučimo njegov, možda je upravo taj način ono što može da napravi „giant leap for mankind“, kako bi rekao Niel Armstrong. I ko zna koliko je tih nečijih načina izgubljeno jer smo prilikom obrazovanja svi bili mnogo „ustrojeni“ (molim čitajte po Vuku, slovo S se ne čita Š 😂).

U potpisu, jedan zbunjeni, ali najponosniji tata na svetu.

PS: tata je najponosniji i na Milana, pišem sledeći put o tome 😇