Pre nekoliko nedelja me Milan zamolio da mu pomognem da smisli još jednu rečenicu za sastav sa temom jeseni. Kad mi je pročitao šta je do sada napisao, ja sam ga pitao da li je to odnekud prepisao 🙂 Bilo mi nekako previše „ozbiljno“ za njega, pogotovo što retko kada piše sastave i nemam priliku da ih čitam.
Sećam se kad sam ja za neki pismeni na temu „Ko sam danas, i kako vidim sebe sutra“ bio potpuno neshvaćen u svojoj ideji da napravim jednu veliku „metaforu“, da ne kažem alegoriju i napišem tekst gde u početku pravim mnogo grešaka (gramatičkih, nepismenih i nelogičnih), i da kroz razvoj fabule, tih grešaka ima sve manje, a na kraju u zaključku i najmanje. Ali ne bez grešaka, jer, naravno očekujem da ću greške praviti i dalje u životu. Moram da priznam da mi jeste palo na pamet da me profesorica neće shvatiti, pa sam čak i napisao rečenicu da sebe vidim kao i ovaj sastav, sa puno grešaka na početku, i manje na kraju, na šta mi je Lepa napisala komentar u smislu „pa što si onda toliko grešio“, ili nešto slično. Ne mogu da se tačno setim. Dobio sam, ako se ne varam, trojku. Ali nije se završilo na tome, nisam se predao, jer mi je bilo prosto neverovatno da me ne shvati. Ali to je druga priča.
Ovo je priča o mom Milanu, koji je napisao sastav za koji ja nisam na „prvu loptu“ poverovao da je njegov. Srećom, Milan piše sastave koji se razumeju odmah, i nema problema sa svojim učiteljem. Za razliku od njegovog tate 😀 (misli se na Milanovog tatu, a ne na učiteljovog, s obzirom da je prethodna izjava malo nejasna).
Jesen u mom gradu
Jesen je došla u naš grad i donela raznolike boje i mirise.
Na svakom koraku i u svakom kutku prirode oseća se promena. Boje lišća su se promenile, a miris se ojačao i oseća se na kišu. Većina lišća je odpalo i pretvorilo se u zlatno žućkastu boju. Vreme je postalo tmurnije i hladnije sa više kiše. Svuda je mokro sa puno bara. Sunčevih zraka je sve manje tako da manje posećujemo parkove. Kad odem u šetnju kao da pada kiša, ali to bude samo miris jeseni. Sve je vlažno kada zapravo pada kiša. Kada kiša prestane da pada voda ne stigne da se osuši pre nego što opet padne. Kiša tokom celog doba se puno napada.
Volim jesen zbog prelepe boje lišća, ali mi se ne sviđa što je kiša česta tokom jeseni.
Milan mi je jedva dao dozvolu da objavim njegov tekst, stidi se malo. Ali morao sam, jer sam me je učinio ponosnim, kao i nebrojeno mnogo puta ranije.
I da završim ovaj tekst, koristeći Milanovu rečenicu: nije to kiša, to je samo miris jeseni. Aj’ ostajte nasmejani i uživajte u mirisu!
TATIN SVET 