Ne mogu da smislim ni jedan razlog zašto bi nekome Rajkova pećina bila usput 😀. Ja već godinama pokušavam da namestim da mi bude usput, i tek sam prošle nedelje uspeo.

Rajkova pećina je udaljena 2,5km od Majdanpeka. Stiže se asfaltnim putem kraj obale Malog Peka i veštačkog jezera Veliki zaton. Od Beograda je udaljena oko 200 km. Trenutno nešto rade desnim putem, tako da idite levim (ne brinite, kad dođete u Majdanpek, znaćete o čemu pričam).

Rajkovu pećinu otkrio je krajem XIX veka naš poznati geograf Jovan Cvijić. Bogata je pećinskim nakitom različitih oblika, od snežno belog kristalnog kalcita, najkvalitetnijeg u Srbiji. Hodnici Rajkove pećine dugački su preko dva kilometra i podeljeni u rečni i suvi horizont. Betonska staza vodi kroz prostranu Koncertnu i Ježevu dvoranu, pored Malih i Velikih orgulja, Obešenog hajduk Rajka do Dvorane kada. Zatim su tu i Žrtvenik, Duhovi, Dvorana vodopada, Sala stećaka, Zimska bajka i Kristalna dvorana. Hodajući pećinskom stazom posetilac ima jedinstven doživljaj žuborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje pećinskim prostorima „Ježeve dvorane“, sa hiljadama kalcitnih cevčica na stropu. Zatim sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored „Zimske bajke“ sa „Belim medvedom“ i ulazak u „Kristalnu šumu“ u kojoj se nalazi „Treperavo jezerce“. Neke od najpoznatijih figura su i „Egipatska boginja“, „Puž“, kao i „Panj sa gljivama“. Spajanjem suvog i rečnog horizonta u 2014-oj godini dobijena se kružna turistička staza dužine čak 1410 m.

Rajkova pećina je dobila ime po čuvenom Rajku Vojvodi, za koga se pretpostavlja da je živeo u 19. veku. On je, po predanju, danju bio mehandžija, noću je pljačkao turske karavane, a blago sakrivao u ovoj pećini. Za turiste je otvorena 1975. Ulazni deo pećine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen još u praistoriji, o čemu svedoči kameni čekić koji se čuva u arheološkoj zbirci Muzeja u Majdanpeku.

Posete su moguće svakog dana u 10.00 i 12.00 i 14.00 h, uz prethodnu najavu.
Broj telefona vodičke službe: +381(0)66 800 65 76 , +381(0)30 584 204. Iako se ja nisam najavio, niti sam došao u vreme poseta 😁 Stigao sam oko 12:30, vrata su bila otključana. Naišao sam na jedan par sa dvoje dece koje su lutali hodnicima, žaleći se da vodiči nisu dostupni na broj telefona. Kasnije smo sreli grupu koja je krenula oko 12:00, u kojoj je na moje iznenađenje bilo jedno 15-tak ljudi.

Kad sam ja bio, deo pećine je bio poplavljen, pa nisam mogao sve da obiđem. Unutra je naravno hladno, pa ako ste pametniji od mene, nećete krenuti u kratkim rukavima i kratkim nogavicama.

Čini mi se da van pećine ima još lepe prirode, ali nisam imao vremena da se previše šetam.

U zaključku, ako vas put navede u ove krajeve, iskoristite sat vremena da provedete u prirodi. A i ako vas ne navede, „namestite“ sebi 😀

Žao mi je što nisam isprobao neki lokalni specijalitet, pa ako imate preporuku gde na ručak, nemojte da se stidite.