Iskoristili smo ova dva dana praznika da posetimo moje roditelje u Somboru. Babu i dedu. Ne baku i deku, nego babu i dedu. Jer baka i deka žive u Negotinu, a to je daleko od Sombora.
Lep je Sombor, i danju i noću. Sve do prošle godine mi je bilo nazamislivo da sa ženom prošetam gradom. I to još po noći. Kasna je jesen, i mrak pada već u pet posle podne. Ali mrak je mrak. A mrak je onda noć! Sada, kad su klinci malo narasli, može nam se! (Plačite vi, novopečeni roditelji. Tako vam i treba, kad ste hteli da izlazite do kasnih tridesetih)
Evo nedelja je, vratili smo se u Beograd. Slušam Milana kako u krevetu priča mami koliko je lepo u Somboru, i kako je tamo sve bolje. Kako baba i deda imaju mnogo toga, kako su bogati. Jer, za razliku od nas koji imamo samo jedan stan, oni imaju i kuću na sprat sa stepeništem, i dvorište, i još jednu kuću.
Imaju oni čak i baštu iza kuće. A u toj bašti nema čega nema; paradajza, grožđa, malina, kivija, smokava… Kupusa! A mi nemamo ni stepenice, ni baštu, ni dvorište… Ni kupus 😉 Naravno, Maja pokušava da mu objasni da imamo i mi stepenice, samo što su od zgrade. Zna Maja da detetu ne vredi objašnjavati da ni pet takvih kuća u Somboru ne vrede kao naš stan (nije da je naš stan mnogo vredan, nego na žalost ta kuća je malo vredna; bar u novcu, naravno).
Ali u Somboru postoje i drugari, koji stave golove na sred ulice, pa onako u čoporu od bar petnaest dečaka i devojčica, svi izmešani igraju fudbal. Klinci protiv velikih. Čak ni ja, kad sam ušao da pomognem toj četvorici veliki klinaca, nisam mogao da doprinesem pobedi protiv desetak njih koji se još uvek voze u dečijim sedištima. To je snaga grupe, snaga drugarstva. Grupe u kojoj je i Petar, iako najmanji, uspeo da postigne jedan gol. Doduše, drugari su malo pomerili isti ulevo da bi ušla lopta u okvir… ali samo malo.
U Somboru je i Dida, nezvanični i dopisni član porodice Medić, unuka koju baba i deda nisu nikada dobili, jer su se usrećili samo unucima. Dida, koju moju klinci obožavaju. Dida, zbog koje se plače svaki put kad treba da se krene nazad za Beograd!
U Somboru postoji i jedan magični krevet. Krevet u kojem mogu da spavaju troje dece odjednom. Pa kad ni to nije dovoljno, tu ima mesta i za jednog dedu. Pitam se da li je deda uspeo da spava išta, ili ih je celu noć pokrivao, vodio da piške i davao vode da nadoknade to što su sat vremena ranije ispiškili 🙂
U Somboru se mnogo dobro jede. Kad baba zamuti paprikaš, a deda ga skuva sa jedno tri kilograma i bar pet vrsta ribe, onda ne možeš mu odoliš, iako si celu noć muku mučio sa stomakom. Rizikuješ, jednostavno moraš da rizikuješ, jer znaš da ćeš sledeći put da jedeš tako dobar paprikaš tek kad se vratiš nazad (da, namerno odabrana reč vratiš). I siguran si da te neće opet nagovoriti neki Brka iz beogradskog restorana da probaš njegov najbolji na svetu riblji paprikaš! Šta Brka zna šta je riblji paprikaš! Dedin!
U Somboru postoji jedan bazen, sa toplom vodom i jedan bazen sa „nehladnom“ vodom. Samo za tebe. Taj bazen radi ceo dan, od 9 ujutro, pa do 7 uveče. Samo za tebe. Ne moraš da brineš da će da bude neki trening, niti da ćeš da dobiješ jednu traku u kojoj moraš da paziš da ne izletiš levo ili desno. Tamo ti neće naplatiti kartu, jer nema smisla da dete plaća kartu. A i mama može da se provuče upola cene. Jedino se na tati vide te godine, vredne celih 200 dinara. Za ceo dan, ako izdržiš, ne za sat vremena.
U Somboru, u kući postoji i jedan kamin. Deda ga lično svojim rukama sazidao. Dobro se sećam da posvedočim tome! Uz taj kamin, i vatru u njemu, kome treba Kopaonik ili Francuska da bi osetio zimsku idilu (eventualno još da se zabeli napolju, ali nećemo da sitničarimo)? I šta ide bolje uz njega, nego viršle na štapu koje se peku dok ti se lice ne zapali?
U Somboru nema nikakvih problema. To najbolje mogu da posvedoče baba i deda, koji ništa ne brinu. Samo sede i uživaju. Ili se to tako čini deci.
Zato je Sombor bogat grad; zbog sporosti ljudi, zbog vremena kojeg uvek imaš dovoljno, zbog zelenih bođoša, zbog bašte i stepenica, zbog drugara iz ulice koji ti nameste gol, zbog ribljeg paprikaša… Zbog babe i dede!
TATIN SVET 