U petak sam imao priliku da pogledam najnoviji nastavak iz serijala Star Wars – Rogue One. Sa još dvojicom tata, i četvoricom mladića 🙂 Bio je to pravi izlazak posle posla. Od 5 posle podne, pa do skoro pola osam. I nisam ni zaspao, bez obzira što je bio mrak u sali. Razlog može da bude u tome što mi je film držao pažnju. Generalno mi se svideo, ali to ne treba ništa da znači, jer se meni svideo i sedmi deo.

Ali, malo se razlikuje atmosfera u odnosu na ostale delove. Priča je dosta realnija (ha, ha) i smeštena je hronološki između trećeg i četvrtog dela, tako da možete da vidite i neke stare „prijatelje“ kao što su Dart Veder, Grand Moff Tarkin (glavni negativac u ovom nastavku), kao i mladu princezu Leju. Dart Veder k’o Dart Veder, nije se ništa promenio za ovih 40 godina od kada se prvi put pojavio. Sem možda glasa. Nekako mi glas nije bio baš taj koji sam očekivao. Ali, Dart Veder se ionako nikada ni ne vidi. Vidi se njegov „oklop“.

Ono što je zanimljivo jesu kompletno računarom generisana druga dva lika: Grand Moff Tarkin i princeza Leja. Prvog je glumio već pokojni Peter Cushing, a drugog Carrie Fisher za koju svi znamo kako izgleda u sedmom nastavku; matoro [edit: u međuvremenu je i Carrie Fisher preminula 😦]. Na žalost, pre nego što sam pogledao film, čitao sam o ovome, pa nisam siguran da li bih i sam primetio ove odlično odrađene vizuelne efekte. Ako bi se ovo moglo uopšte nazvati „efektom“, s obzirom na dužinu trajanja.

Vidi se da je film snimljen sa idejom da ne bude još jedan potpuno isti nastavak Star Wars-a. Malo drugačija muzika, ali opet slična. Uvodna špica bez poznate animacije slova. Prva scena koja ne počinje spuštanjem kamere ka nekoj planeti, nego podizanjem iste. spoiler: Kraj filma gde ginu svi glavni junaci (a nije da su bili prestari da snime novi nastavak).

Osveženje dolazi u liku K-2SO, imperijinog robota kojem su pobunjenici isprali mozak i ostavili bez dlake na jeziku. Sa par dobrih šala je najduhovitiji lik u filmu. Šteta što je i on „zaginuo“.

Mislim da moje viđenje filma možda nije baš najobjektivnije jer sam ja ljubitelj serijala, i sviđaju mi se svi delovi. Neki manje, neki više, ali svakako mi se sviđaju. Nisam imao vremena da popričam sa drugim kritičarima iz grupe, ali to što niko nije zaplakao dok smo izlazili iz sale, valjda znači da i nije toliko loš.